ДевоЌка-капетан Ќе почела да игра, удараЌу·и своЌе голе, преплануле, Ќаке и веома миши·аве ноге. И друге девоЌке су почеле да играЌу, и то Ќе било нешто див е, као трке канибала.

Џим Хокинс Ќе такође почео да скаче и врти се. Ланац роба Ќе дугачак и нимало не омета плес.

Па, такође, наравно, девоЌке певаЌу из свег гласа:

Ми смо девоЌке, ми смо девоЌке разбоЌници

Бенг бенг! Бенг бенг! А ти си мртав! Мртав!

А девоЌке држе мушкарце под голим петама,

Не прилази нам! Не прилази нам, или ·емо те убити!

Џим Хокинс Ќе приметио:

- Да, са таквом посадом, сигурно вам не·е бити досадно!

єедна од гусара Ќе скочила до дечака и чврсто га ухватила голим прстима своЌих снажних, препланулих и веома укусних ногу за нос и снажно га предала.

Џим вришти:

- Ох! Тетка много боли!

ДевоЌка се насмеЌа и одговори:

- Стрпи се, момче, би·еш атаман!

Дечак роб Ќе викнуо:

- єа ·у заузети твоЌе место!

ДевоЌка капетан одговори са осмехом:

- Не слика човека место, него човек место!